„Само солидарност Србина спашава“

Прва управа бадњевачке
земљорадничке набављачке
задруге, 1920. годинa.

Не само солидарност, наравно, али солидарност је важнија и од слоге.

Ми не морамо да будемо сложни у свему - природно је да се размимоилазимо у мишљењима - али би требало да будемо солидарни. А то значи да се међусобно помажемо, нарочито у тешким временима. Јер тако ћемо се сачувати.

Није без разлога сваки завојевач покушавао да потчини други народ тако што је поред голе физичке силе, врло често прибегавао и разарању његове солидарности и међусобне повезаности.

(Наставак увода):

Сејући страх и сумњичавост међу људе, подривајући поверење народа у његову државу и цркву, обезвређујући његове најважније друштвене институције (обратимо само пажњу на наш Универзитет и Академију!) и најзад, исмевајући и банализујући народну традицију и сâм начин живота, народ би постепено постајао уплашен, сметен и безвољан да се одупре.

Циљ сваког завојевача је претворити један самосвестан народ са изграђеним колективним духом, у масу изолованих, атомизованих појединаца усмерених само на себе.

Коначна победа завојевача, наступа онда када потчињени народ усвоји велику причу свог завојевача, тј. завојевачев систем вредности, његово тумачење историје и садашњости потчињеног народа, као и будућу улогу коју он има да игра у систему сателитских вазалних народа (погледајмо шта се десило са појединим словенским народима попут Хрвата и Украјинаца).

Пошто је коначни циљ изоловани, само-на-себе-упућени појединац, управо се том циљу најбоље можемо супротставити солидарношћу.

А како међусобно да се помогнемо - то ће свако изабрати сходно својим могућностима и склоностима - али можемо кренути од давања добротворних прилога српским породицама (али не и само српским) које тешко живе.

Постоје добротворна удружења од поверења која у тишини и без помпе обављају велики посао пружајући животно значајну помоћ.

Сами пронађите та добротворна удружења и приложите макар мало, али нека буде редовно.

Зато - солидарност.

Назад на Главни ток ↩