4. „Само солидарност Србина спашава“
Прва управа бадњевачке
земљорадничке набављачке
задруге, 1920. годинa.
Не само солидарност, наравно, али солидарност је важнија и од слоге.
Ми не морамо да будемо сложни у свему - природно је да се размимоилазимо у мишљењима - али би требало да будемо солидарни. А то значи да се међусобно помажемо, нарочито у тешким временима. Јер тако ћемо се сачувати.
Није без разлога сваки завојевач покушавао да потчини други народ тако што је поред голе физичке силе, врло често прибегавао и разарању његове солидарности и међусобне повезаности.
Настави на цео текст: Само солидарност Србина спашава ↪
3. „Варвари“
Битка у Теутобуршкој шуми,
Паја Јовановић.
Ако нас већ сматрају варварима, онда их третирајмо варварски.
Сваки наш гест добре воље, биће протумачен као знак слабости. Наша испружена рука биће дочекана са презиром и злурадошћу да је испружена зато што је слаба.
Таква је унутрашња логика метафизике империје: друга страна заслужује само апсолутни презир и сваки њен добронамерни поступак је подвргнут пакосном потсмеху.
Империја заснована на метафизици силе, само силу и разуме.
Стога: „уразумимо“ их.
Слика: Битка у Теутобуршкој шуми, Паја Јовановић.
2. Гинтер Андерс - Застарелост човека
Немачки философ Гинтер Андерс је 1956. дао ово далековидо и проницљиво размишљање:
„Да би се унапред угушила било каква побуна, пре свега, није неопходно прибећи насиљу. Довољно је створити опште услове драстичним смањивањем нивоа квалитета образовања сводећи га на просту форму професионалне сарадње.
Необразовани појединац поседује само ограничени хоризонт размишљања и што су његове мисли више усмерене на материјална и просечна интересовања, то је мање склон побуни. Морамо успоставити све тежи и елитистичнији приступ знању... како би се јаз између људи и науке све више проширивао, како би информације намењене јавности биле лишене било каквог субверзивног садржаја.
И овде ћемо користити методу убеђивања, а не отвореног насиља: масивно ћемо емитовати преко телевизије отупљујуће забаве, увек играјући на оно емотивно, инстинктивно.
Преокупираћемо умове залудним и забавним. Ћеретање и непрестана музика су одлични да се ум спречи да одлута у размишљање и премишљање.
Поставићемо сексуалност у први план човековог интересовања. Као друштвени анестетик, не постоји ништа боље.
Уопште, постараћемо се да одагнамо озбиљност егзистенције, да исмејемо све што је вредно, непрестано оправдавајући лаке и испражњене садржаје; тако да еуфорија рекламирања и потрошње постане стандард за људску срећу и модел за слободу.”
Гинтер Андерс (нем. Günther Anders), „Застарелост човека” 1956.
(Превео Доротеј)
✤
1. Фридрих Ниче - колективно лудило
Ниче је рекао да је лудило у појединаца ретка, али у народâ веома честа појава.
Сигуран сам да је ту мислио на западне народе (тј. оне који припадају западно-европској цивилизацији), као народе међу којима је живео и радио, и којима је и сâм припадао.
Сетимо се само инквизиције, спаљивања „вештица”, прогона људи од науке, колонијализма, модерног ропства, два светска рата, две бачене атомске бомбе(!) па све до најновијих социјалних експеримената...
Оно што се попут непрекинуте нити провлачи кроз све ове појаве је увек присутна и неутажива потреба за хегемонијом, над другим или пак, својим народом.
Уз помпезно уверење у исправност свôг погледа на свет, живот и стварност.
Уз надмено уверење у непогрешивост својих поступака.
Уз арогантно уверење у своју изузетност.
...
Да, имајући у виду и њихово данашње понашање, може се рећи да су потпуно подлегли колективном лудилу.
✤✤✤